Digitalni evro ulazi u probu: ECB izabrao 36 firmi

Evropska centralna banka (ECB) objavila je 14. jula da je izabrala 36 platnih firmi koje će testirati digitalni evro, birajući ih iz kruga od preko 50 prijavljenih kompanija. Poziv za prijave otvoren je u martu ove godine, a odabrani spisak spaja klasične banke i moderne fintek platforme: među njima su Deutsche Bank, UniCredit, francuska grupacija BPCE, italijanska Poste Italiane i Nexi, kao i Revolut, Stripe i Adyen. Time projekat digitalne valute centralne banke (CBDC) za evrozonu ulazi u konkretnu, tehničku fazu.

Reč je o beta probi, ne o puštanju u opticaj. Pilot počinje u drugoj polovini 2027. i trajaće dvanaest meseci. Firme su podeljene u dve uloge: jedne će krajnjim korisnicima — u prvoj fazi zaposlenima u Eurosistemu — otvarati probne račune i pružati platne usluge, dok će druge omogućavati trgovcima da primaju plaćanja. Testiraće se prenos novca između građana (P2P), plaćanja ka trgovcima, kao i onlajn i offline transakcije na fizičkim prodajnim mestima i u e-trgovini.

Ključni podatak	Vrednost
Izabranih firmi	36 (od 50+ prijava)
Poziv za prijave	mart 2026.
Objava izbora	14. jul 2026.
Početak pilota	druga polovina 2027.
Trajanje pilota	12 meseci
Uslov za izdavanje	usvajanje regulative (očekivano 2026)

Važno je razumeti šta pilot ne znači. Konačna odluka o uvođenju digitalnog evra zavisi od zakona koji tek treba da usvoje Evropski parlament i države članice; ECB računa da bi regulativni okvir mogao biti gotov tokom 2026, a prvo stvarno izdavanje pominje se tek oko 2029. godine. Drugim rečima, i posle uspešne probe reč je o infrastrukturi koja bi zaživela za nekoliko godina, i to samo ako politika da zeleno svetlo.

„Snažno interesovanje tržišta pokazuje spremnost privatnog sektora da aktivno učestvuje i ubrza razvoj digitalnog evra”, poručio je Piero Kipolone, član Izvršnog odbora ECB.

Motiv iza projekta ECB ne krije. Članica Izvršnog odbora Izabel Šnabel ranije je isticala da je cilj sačuvati ulogu novca centralne banke u vremenu kada rastu stejblkoini vezani za dolar, i smanjiti oslonac Evrope na platne provajdere van kontinenta. Upravo tu leži tenzija zanimljiva za svakoga ko prati kripto: dok privatni izdavaoci stejblkoina i decentralizovane mreže nude jedan model digitalnog novca, države odgovaraju sopstvenim — centralizovanim — digitalnim valutama. Pristupi se i razlikuju: dok Evropa gura svoj CBDC, u Sjedinjenim Državama se paralelno radi na zakonskoj zabrani da Federalne rezerve izdaju digitalni dolar.

Za čitaoce u Srbiji ovo nije daleka tema. Evro je valuta za koju je vezan najveći deo domaće štednje i cena, pa bi način na koji Evropa digitalizuje svoj novac vremenom uticao i na region. Kako će izgledati privatnost transakcija, da li će postojati limiti na iznos koji pojedinac može držati u digitalnim evrima i kako će se to odraziti na banke — pitanja su na koja bi upravo ovaj pilot trebalo da ponudi prve odgovore.