Holandija premestila 86 tona zlata iz Amerike u London

Holandska centralna banka (De Nederlandsche Bank) prebacila je 86,4 tone zlata iz trezora Federalnih rezervi u Njujorku i iz Otave u London. Posao je obavljen tiho, od marta do avgusta ove godine, a objavljen je tek kada je završen. Reč je o zlatu vrednom oko 10,1 milijardu evra po današnjim cenama. Objašnjenje koje banka daje je kratko: zbog rastuće geopolitičke nestabilnosti radi se na poboljšanju spremnosti za krizu.

Time je bitno promenjena mapa holandskog zlata. Do skoro je najveći deo ležao u Njujorku, a sada je London postao najveća pojedinačna lokacija. Guverner Olaf Slajpen je poentu formulisao ovako: pretpostavka je da zlato nikada neće morati da se upotrebi, ali je ipak potrebno ojačati otpornost. Zlato u londonskom trezoru Bank of England mora da ispunjava savremene međunarodne standarde trgovine i smatra se najlakše utrživim na svetu — u praksi to znači da se, ako zatreba, može prodati ili založiti za nekoliko sati umesto za nekoliko dana.

Stavka	Podatak
Premešteno	86,4 tone
Vrednost premeštenog	oko 10,1 milijarda evra
Period	mart–avgust 2026.
Ukupne rezerve Holandije	612,4 tone
Vrednost ukupnih rezervi (kraj 2025.)	72,2 milijarde evra
Njujork, pre i posle	31,3% → 18,5%
Otava, pre i posle	19,7% → 18,5%
London, pre i posle	18,1% → 32,1%
Holandija (Zeist)	30,8%
Fizički prevezeno	preko 27 tona
Zamenjeno kupoprodajom	oko 59 tona

Zanimljiv je i način na koji je posao izveden, jer pokazuje da premeštanje zlata retko liči na filmsku scenu sa konvojem. Fizički je prevezeno nešto više od 27 tona, i to zaobilaznim putem: te poluge su otišle iz Severne Amerike u holandski trezor u Zajstu, a ista količina je iz Holandije prebačena u London. Tako je izbegnuto pretapanje poluga koje ne odgovaraju londonskom standardu. Ostatak, oko 59 tona, uopšte nije putovao — banka je zlato prodala u Njujorku i istovremeno kupila jednaku količinu u Londonu. Rezultat je isti, trošak je manji.

Ovo nije prvi put da Holanđani prekrajaju geografiju svojih rezervi. U novembru 2014. su, takođe u tajnosti, vratili 122,5 tona iz Njujorka u Amsterdam, a nemački Bundesbanka je između 2013. i 2017. povukla 674 tone iz Njujorka i Pariza. Razlika je u tome što se tada govorilo o poverenju javnosti i o tome da država ima svoje zlato kod kuće. Sada se ne govori o povratku kući nego o brzini upotrebe — i selidba ide u treću zemlju, ne u Holandiju. To je drugačija vrsta opreza: nije problem u tome ko čuva zlato, nego u tome koliko brzo može da se aktivira ako zatreba.

Kontekst je jasan svakome ko prati zašto centralne banke poslednjih godina kupuju zlato kao nikada do sada. Posle zamrzavanja ruskih deviznih rezervi 2022. godine, pitanje gde imovina fizički leži prestalo je da bude tehnikalija. Zlato je jedina velika rezervna imovina koju niko ne može da isključi jednim potezom — ali samo ako vam je nadohvat ruke. Venecuela je to naučila na teži način kada joj je Bank of England odbila da isporuči zlato, pa treba reći i da London nije neutralna tačka na mapi, nego izbor sa sopstvenim rizikom.

Za cenu zlata ovo praktično ne znači ništa. Nijedan gram nije napustio sistem centralnih banaka i nijedan nije stigao na tržište — 59 tona prodatih u Njujorku je istog trenutka kupljeno u Londonu. Zlato se trguje oko 4.383 dolara po unci, u odnosu na 2.605 dolara na kraju 2024, i njime i dalje upravljaju očekivanja o kamatnim stopama, a ne logistika. Ali kao signal, potez ima težinu: institucija koja upravlja sa 612 tona javno kaže da računa na scenario u kome je važno koliko brzo može da unovči zlato. Za male ulagače pouka je ista kao i uvek — gde vam zlato stoji i da li mu stvarno možete prići je pitanje koje se postavlja pre krize, ne tokom nje.