Nemačka predlaže porez od 25 odsto na kripto dobit

Nemačko Ministarstvo finansija pripremilo je nacrt zakona kojim se dobit od kriptovaluta oporezuje jedinstvenom stopom od 25 odsto. O dokumentu su prvi pisali Handelsblat i Velt. Pravilo bi se odnosilo na sve što je kupljeno posle 1. januara 2027, a banke i platforme bi porez automatski obustavljale od 2028. Godina razmaka data je da bi se do tada napravila tehnička infrastruktura za obračun.

Time bi nestalo pravilo po kojem je nemački poreski obveznik oslobođen poreza ako kripto drži duže od dvanaest meseci. To je Nemačku godinama činilo jednom od najpovoljnijih adresa u Evropi za dugoročne držaoce, jer je posle godinu dana prodaja bila potpuno neoporeziva bez obzira na iznos. Uz solidarni doprinos od 5,5 odsto, stvarna stopa po nacrtu iznosi 26,375 odsto, a onome ko plaća crkveni porez i nešto više.

Stavka	Predlog
Stopa	25 odsto, efektivno 26,375 sa doprinosom
Odnosi se na	kripto kupljen posle 1. januara 2027.
Automatsko obustavljanje	od 2028, preko banaka i platformi
Staro pravilo	oslobođenje posle 12 meseci držanja, ukida se
Neoporezivi prag	1.000 evra godišnje
Izuzeti	NFT-jevi, security tokeni, deo stablecoina i RWA tokeni
Procena prihoda	160 miliona evra 2028, oko 350 miliona godišnje do 2031.

Ono što je kupljeno pre tog datuma zadržava stari režim. Dugoročni držaoci bitkoina i etera, dakle, ne bi bili pogođeni, ali sam prelaz stvara očigledan podsticaj da se kupovina obavi pre kraja 2026. Prihod od stejkinga i pozajmljivanja nacrt tretira kao kapitalni prihod, važi godišnji neoporezivi prag od 1.000 evra, a gubici se mogu prebijati sa dobicima, uključujući i gubitke na akcijama.

Zanimljivo je koliko je novca u pitanju. Ministarstvo očekuje oko 160 miliona evra u 2028. i oko 350 miliona godišnje do 2031. Za budžet veličine nemačkog to je sitnina. Obrazloženje u nacrtu i ne govori o novcu nego o jednakom tretmanu — stav je da nije pošteno da se zarađeni prihod i kapitalna dobit oporezuju, dok dobit od špekulacije kriptom ostaje uglavnom neoporeziva. Drugim rečima, kripto se izjednačava sa akcijama, ne izdvaja kao poseban slučaj.

Nacrt tek treba da prođe usaglašavanje između ministarstava, pa vladu, pa parlament, i odredbe se do tada mogu menjati. Da taj put nije formalnost pokazuje primer Poljske, koja ni posle trećeg veta nema kripto zakon. Ako predlog prođe u ovom obliku, poklopiće se sa širim pomeranjem sektora ka regulisanom kolosku, istom onom u kojem Block Džeka Dorsija traži bankarsku dozvolu. Povoljan poreski tretman bio je deo nemačke ponude tržištu; ono što ga zamenjuje je predvidivost, što nije isto, ali nije ni bezvredno.