Rusija legalizuje kripto trgovinu, ali plaćanje ostaje zabranjeno

Vladimir Putin je 4. avgusta potpisao zakon koji prvi put daje celovit pravni okvir za kriptovalute u Rusiji. Umesto dosadašnje sive zone — u kojoj je posedovanje kripta bilo tolerisano, a sve ostalo nedefinisano — zakon uvodi pravila za berze, brokere, kastodijane, klirinške kuće i digitalne depozitare, i izričito dozvoljava građanima da trguju. Najveći deo odredaba stupa na snagu 1. septembra 2026., dok pravila o izdavanju i prometu digitalnih finansijskih instrumenata počinju da važe godinu dana kasnije.

Odredba	Detalj
Stupanje na snagu	1. septembar 2026.
Limit za obične građane	300.000 rubalja (~3.700 USD) godišnje po posredniku
Dozvoljena imovina za građane	samo „najlikvidnije” kriptovalute — lista još nije objavljena
Kvalifikovani investitori	bez limita, uz obavezan test primerenosti
Minimalni kapital berze	15 miliona rubalja (~185.000 USD)
Kapital digitalnog depozitara	50–250 miliona rubalja, zavisno od usluga
I dalje zabranjeno	plaćanje robe i usluga kriptom u Rusiji

Ključno ograničenje je iznos. Običan građanin sme godišnje da kupi kripto u vrednosti do 300.000 rubalja, oko 3.700 dolara, i to kod svakog posrednika posebno — i samo one kriptovalute koje regulator svrsta u „najlikvidnije”. Ta lista još nije objavljena, pa se za sada ne zna hoće li obuhvatati samo bitkoin i eter ili nešto širi krug. Pre prve kupovine obavezan je test primerenosti, isti mehanizam koji se u Rusiji već koristi za složene berzanske proizvode. Ko želi da trguje bez limita mora da stekne status kvalifikovanog investitora, a zakon predviđa da se to može zaslužiti i dosadašnjom istorijom kripto transakcija, ne samo imovinskim cenzusom.

Za same posrednike prag ulaska je postavljen nisko po zapadnim merilima: upis u poseban registar, minimalni kapital od 15 miliona rubalja (oko 185.000 dolara) i članstvo u samoregulatornoj organizaciji finansijskog tržišta. Zakon definiše i šta se uopšte smatra „sistematskim” obavljanjem delatnosti — dve ili više transakcija u toku jednog meseca ukupne vrednosti preko 3,5 miliona rubalja. Digitalni depozitari, koji čuvaju imovinu klijenata, moraju da imaju znatno više: od 50 do 250 miliona rubalja, u zavisnosti od toga koje usluge nude. Centralna banka Rusije tek treba da napiše podzakonske akte — od liste dozvoljenih kriptovaluta i sadržine testova, do pravila organizovane trgovine i nadzora nad berzama.

Ono što se ne menja jednako je važno kao i ono što se menja. Kripto u Rusiji i dalje nije zakonsko sredstvo plaćanja: kupovina robe i usluga kriptovalutama ostaje zabranjena, a zabranjeno je i oglašavanje koje kripto predstavlja kao domaći način plaćanja. Jedini izuzetak je spoljna trgovina — rezidenti i nerezidenti smeju da poravnavaju međunarodne poslove u kriptu, bez ograničenja iznosa za izvoznike i uvoznike. Ta odredba nije nova; ona formalizuje pravac koji je Moskva otvorila ranijim zakonom o korišćenju digitalne imovine u međunarodnim plaćanjima. Odvojenom uredbom, od 15. avgusta se produžava zabrana rudarenja u Moskvi i okolnim regionima, kao i u delovima Kurske oblasti — do kraja 2032. godine, prevashodno zbog opterećenja elektroenergetskog sistema.

Kontekst je teško zanemariti. Rusija je pod sankcijama koje sve direktnije ciljaju upravo kripto infrastrukturu — Evropska unija je krajem jula 21. paketom sankcija obuhvatila mrežu procenjenu na 120 milijardi dolara, uključujući i berzu HTX. Zakon koji istovremeno legalizuje domaću trgovinu i zadržava izuzetak za prekogranična poravnanja logično se čita kao pokušaj da se kapital i aktivnost zadrže unutar nadzornog domašaja države, umesto da odlaze na strane platforme. Da li će to funkcionisati zavisi od dve stvari koje još ne znamo: koje kriptovalute će Centralna banka staviti na listu i koliko će posrednika uopšte tražiti dozvolu. Do 1. septembra ostaje manje od mesec dana.