SAD sankcionišu ceo kripto sektor Irana, na listi i zlato

Američko Ministarstvo finansija je u ponedeljak, 24. avgusta, pokrenulo kampanju pod nazivom „Operation Economic Outcast” i istog dana sankcionisalo blizu 60 subjekata, pojedinaca i brodova povezanih sa Iranom. Važniji od tog spiska je, međutim, pravni potez koji je išao uz njega.

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) donela je pet takozvanih sektorskih odluka po izvršnoj naredbi 13902 i time označila pet grana iranske privrede kao osnov za sankcije: digitalnu imovinu, tehnologiju, zlato, avijaciju i brodarstvo. Do sada je Vašington takvo ovlašćenje imao samo nad iranskim finansijskim i naftnim sektorom.

Podatak	Vrednost
Datum odluke	24. avgust 2026.
Sankcionisano subjekata	blizu 60
Sektorskih odluka	5
Obuhvaćeni sektori	digitalna imovina, tehnologija, zlato, avijacija, brodarstvo
Pravni osnov	izvršna naredba 13902
Kripto plaćanja za naftu (jedan slučaj)	preko 100 mln $ od 2023.
Adresa na spisku (Mabna institut)	30, na Bitkoinu, Ethereumu i TRON-u
Promet preko tih adresa	oko 16,8 mln $ (2018–2026)
Zaplenjeno kripta sa iranskih platformi	blizu 1 mlrd $

Razlika između spiska i sektora

Klasične sankcije rade po principu spiska: OFAC imenuje firmu, osobu ili adresu novčanika, i od tog trenutka je Amerikancima i američkom finansijskom sistemu zabranjeno da posluju sa njima. Tako je izgledao i julski potez kada su sankcionisana četiri novčanika iranske centralne banke, a Tether zamrzao 131 milion dolara.

Sektorska odluka radi drugačije. Ona ne imenuje nikoga, nego proglašava celu granu privrede. Posle nje OFAC može da sankcioniše bilo koje strano lice ili firmu koja posluje u iranskom sektoru digitalne imovine ili mu pruža usluge — bez obaveze da prethodno dokaže vezu sa nekim ko je već na spisku. Uz to, strana banka koja obradi značajnu transakciju za iransku kripto berzu rizikuje gubitak pristupa američkom finansijskom sistemu.

Ministar finansija Skot Besent je to sažeo rečenicom da mere „proširuju rizik od sekundarnih sankcija za svakoga ko je dovoljno lud da nastavi da posluje sa ovim režimom”, uz napomenu da svaka zemlja ima definisan rok da ugasi aktivnosti koje je Vašington identifikovao.

Zlato je na istom spisku kao i kripto

Za čitaoce ovog sajta najzanimljiviji detalj je što se zlato i digitalna imovina nalaze u istoj rečenici iste odluke. Obrazloženje je u oba slučaja isto: reč je o imovini koja se prenosi mimo bankarskog sistema. Ministarstvo navodi da Iran „sve više poseže za kriptovalutama kao sredstvom izbora za izbegavanje sankcija”, a zlato se u istom dokumentu pominje kao alat za stabilizaciju rijala.

To je i praktična potvrda logike o kojoj se na tržištu govori godinama. Posle zamrzavanja ruskih deviznih rezervi 2022. centralne banke sveta kupile su preko 1.100 tona zlata u toj godini, a taj tempo kupovine se od tada nije prekidao. Imovina koja ne zavisi od tuđe dozvole postaje privlačnija baš onda kada se dozvole počnu oduzimati. Sličan motiv stajao je i iza evropskih sankcija koje su gađale rusku kripto mrežu, a i sama Rusija je ove godine prodala 44 tone zlata da pokrije budžet — deo rezervi koji joj je ostao dostupan.

Šta je konkretno bilo u spisku

Deo imena pokazuje kako izgleda posao koji se sankcioniše. Ivan Obuhov, ukrajinski državljanin sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i njegova firma Foscom FZE optuženi su da su od 2023. obradili preko 100 miliona dolara u kripto plaćanjima za prodaju iranske nafte, u korist Kudsovih snaga Revolucionarne garde.

Drugi deo akcije tiče se hakerske grupe poznate kao Mabna institut. Američko pravosuđe je 18. avgusta podiglo optužnicu protiv 17 osoba, od kojih je devet bilo optuženo još 2018, a OFAC je petoro od njih i sankcionisao. Prema navodima, grupa je gađala 144 američka i 178 stranih univerziteta, preko 42 američke kompanije i pet državnih agencija, i odnela više od 31 terabajta podataka. Uz optužnicu je objavljeno 30 novčanika na Bitkoinu, Ethereumu i TRON-u, preko kojih je od januara 2018. prošlo oko 16,8 miliona dolara — ali je na njima ostalo svega 202.662 dolara, dakle oko jedan odsto prometa.

Ovo nije prva runda. U januaru su sankcionisane berze Zedcex i Zedxion, 3. juna četiri iranske berze uključujući najveću, Nobitex, a 7. avgusta Shelbit i Aban Tether. Besent je ranije izjavio da je sa iranskih platformi zaplenjeno blizu milijardu dolara u kriptovalutama.

Pitanje koje postavlja i sam ministar

Zanimljivo je da protivargument dolazi iz iste sobe. Upitan o riziku da prečesto korišćenje dolarskog sistema kao oružja natera zemlje da traže alternativu, Besent je odgovorio retorički: „Zašto bih želeo da raznesem globalni finansijski sistem?”

U tom pitanju je i sav sadržaj rasprave. Svaka pojedinačna sankcija je efikasna, ali njihov zbir vremenom uči ostatak sveta da pristup dolaru nije dat zauvek. Bitkoin je ove nedelje bio iznad 80.000 dolara, najviše od sredine maja, i u avgustu je dodao oko 27 odsto, dok je zlato istovremeno na najvišem nivou od maja. Vredi, međutim, biti precizan: taj rast se pripisuje slabom dolaru i otkupu državnih obveznica, a ne sankcijama Iranu. Sankcije su spora, strukturna sila, a ne dnevni okidač.

Šta ovo znači za čitaoca

Za nekoga ko u Srbiji drži bitkoin ili stablecoine, poruka nije panika nego jedan konkretan podsetnik: novčanik na berzi je nečije obećanje, a ne vaša imovina. Stablecoini imaju izdavaoca koji ume i mora da zamrzne adresu na zahtev regulatora, a berze imaju banke koje moraju da poštuju sekundarne sankcije. To nisu razlozi da ih ne koristite, nego razlozi da vam ceo balans ne stoji na jednom mestu.

Druga pouka je stara koliko i sam pojam rezerve. Razlog zbog kojeg centralne banke i pojedinci drže deo imovine u fizičkom obliku nije prinos, nego to što nad njom ne postoji dugme koje neko drugi može da pritisne. Ove nedelje je Vašington to dugme pokazao za pet sektora odjednom.