Rusija prodala rekordnih 44 tone zlata da pokrije budžet

Dok centralne banke širom sveta kupuju zlato rekordnim tempom, Rusija radi upravo suprotno. Centralna banka Rusije (CBR) prodala je oko 44 tone zlata u prvoj polovini 2026. godine — najveća neto prodaja u bar 25 godina, koliko sežu podaci Svetskog saveta za zlato (WGC). Bio je to šesti mesec zaredom da ruske zlatne rezerve padaju.

Rezerve su se od početka godine smanjile za oko 1,4 miliona troj unci. Najoštriji pad zabeležen je u aprilu — oko 27,9 tona za jedan mesec, najviše od 2002. godine. Uprkos tome, Rusija i dalje sedi na ogromnoj gomili: približno 2.282 tone zlata (73,4 miliona unci) na dan 1. jula, u vrednosti od skoro 300 milijardi dolara. Za poređenje, između 2002. i 2025. Rusija je uglavnom kupovala — često i više od 100 tona godišnje.

Podatak	Vrednost
Prodato zlata (1. pol. 2026.)	~44 tone (≈1,4 mil. unci)
Preostale rezerve (1. jul)	~2.282 tone (73,4 mil. unci)
Procenjena vrednost rezervi	~300 mlrd USD
Procenjeno prikupljeno prodajom	~5,6 mlrd USD
Najveći mesečni pad	april: ~27,9 t (najviše od 2002.)
Ranije (2002–2025)	uglavnom kupovina, često >100 t/god.

Razlog je fiskalni, a ne tržišni. Ruski budžet je pod pritiskom troškova rata i slabijih prihoda od izvoza, a deficit je već do kraja marta dostigao oko 4,6 biliona rubalja. Prodajom zlata država dolazi do sredstava kojima puni budžet — procene govore da je na taj način prikupljeno oko 5,6 milijardi dolara. Zlato je, uz to, jedan od retkih likvidnih delova rezervi kojima Moskva slobodno raspolaže, jer su zapadne sankcije zamrzle velik deo njenih deviznih rezervi u inostranstvu.

Pošto sankcije sprečavaju CBR da prodaje zlato na stranim tržištima, kupci su domaće ruske banke — i preko berze i vanberzanski. Obim trgovine zlatom na Moskovskoj berzi skočio je oko 350 odsto u odnosu na godinu ranije. Drugim rečima, zlato praktično ne napušta Rusiju; samo menja vlasnika unutar zemlje.

Ovaj potez ide uz struju globalnog trenda. Ankete WGC-a pokazuju da velika većina centralnih banaka planira da u narednom periodu poveća zlatne rezerve, a udeo zlata u svetskim deviznim rezervama nedavno je, po pojedinim procenama, pretekao američke državne obveznice. Zato rusku rasprodaju treba čitati kao poseban slučaj — posledicu rata, sankcija i budžetske rupe — a ne kao signal da svet gubi veru u zlato. Za investitora je pouka jednostavna: kada jedna centralna banka pod pritiskom prodaje, to nije isto što i preokret dugoročnog trenda.