Kina kupila 20 tona zlata u avgustu, Rusija i dalje prodaje

Narodna banka Kine je u avgustu dodala 650.000 unci zlata u svoje rezerve, oko 20,2 tone. To je najveća mesečna kupovina u skoro tri godine i dvadeset drugi mesec zaredom u kojem kineska centralna banka kupuje, pokazuju podaci objavljeni 7. septembra. Ukupne zvanične rezerve su time stigle na rekordnih 76,73 miliona unci, odnosno oko 2.387 tona.

Zanimljivije od samog broja je tempo. U martu je mesečna kupovina bila 160.000 unci, u avgustu 650.000 — četiri puta više za pet meseci. Ubrzanje se dešava dok cena raste, a ne dok pada, što je suprotno od uobičajenog ponašanja kupca koji čeka povoljan trenutak. Vrednost kineskih rezervi zlata skočila je sa 306 na 350 milijardi dolara za samo mesec dana, uglavnom zbog same cene.

Stavka	Vrednost
Kupljeno u avgustu	650.000 unci (oko 20,2 tone)
Ukupne rezerve	76,73 miliona unci (oko 2.387 tona)
Vrednost na kraju avgusta	oko 350 milijardi dolara
Niz kupovina	22 meseca bez prekida
Udeo zlata u deviznim rezervama	oko 8 odsto
Ruska prodaja u prvoj polovini 2026.	oko 44 tone

Uprkos svemu tome, zlato je i dalje mali deo kineskih rezervi — oko 8 odsto od ukupno 3.438 milijardi dolara. Poređenja radi, kod većine zapadnih centralnih banaka taj udeo se meri desetinama procenata. Motiv se često opisuje kroz rizik sankcija: pošto su zapadne zemlje 2022. zamrzle oko 300 milijardi dolara ruskih rezervi, držanje imovine denominovane u dolarima prestalo je da bude čisto tehničko pitanje. Zlato u sopstvenom trezoru niko ne može da isključi jednim potezom.

Na drugoj strani iste priče je Rusija. Njena centralna banka je u prvoj polovini 2026. prodala oko 44 tone zlata i tako postala najveći prodavac među centralnim bankama, daleko ispred Turske. Prihod je bio oko 5,6 milijardi dolara, a razlog nije strateški nego budžetski: deficit je do sredine godine dostigao skoro 6 biliona rubalja, pa se rezerva troši da bi se pokrila rupa. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, to je najveća rasprodaja ruskih rezervi u najmanje četvrt veka.

Dve zemlje, dakle, rade tačno suprotne stvari iz istog razloga — zlato je imovina koja se ne oslanja ni na čije obećanje. Kini to znači sigurnost koju kupuje, Rusiji likvidnost koju prodaje. Kupovina Kine dodatno je zanimljiva jer dolazi u trenutku kada su centralne banke u celini usporile kupovinu, a teret tražnje preuzeli ETF fondovi.

Za tržište je bitna aritmetika. Ako Kina nastavi ovim tempom, godišnje bi upijala oko 218 tona, što je šest do sedam odsto svetske proizvodnje iz rudnika. Uz to ide i trend premeštanja poluga bliže kući, isti onaj zbog kojeg je Holandija prebacila 86 tona iz Amerike u London. Cena se ovih dana vrti oko 4.400 dolara po unci i čeka podatke o inflaciji u SAD, ali kupci poput kineske centralne banke ne trguju na dnevnom grafikonu.