Centralne banke usporile kupovinu zlata, ETF-ovi preuzeli

Svetski savet za zlato objavio je podatke za jul i oni pokazuju nešto što se u ovoj godini nije često videlo: centralne banke su usporile. Neto kupovina je pala na 23 tone, sa 51 tone u junu — pad od 54 odsto za mesec dana. Od početka godine banke su dodale oko 130 tona, dok je u istom periodu prošle godine bilo oko 160 tona.

To ne znači da je kupovina prestala. Kina je i u julu uzela 20 tona i time napunila šesti uzastopni mesec dvocifrene kupovine, a Poljska je dodala 8 tona i sada drži 640 tona, što je 28 odsto njenih ukupnih rezervi. Guverner poljske centralne banke je ranije rekao da mu je cilj 700 tona, pa je ta kupovina više raspored nego iznenađenje. Manje iznose su prijavile Češka, Kazahstan, Malezija i Bolivija.

Zanimljiviji je drugi kraj tabele. Rusija je u julu bila najveći prodavac sa 6 tona, što je nastavak onoga o čemu smo pisali u julu — kad država ima rupu u budžetu, zlato je prvo što može da unovči bez pitanja. Prodavale su i Turska, Jordan i Uzbekistan, po jednu tonu.

Podatak	Vrednost
Neto kupovina centralnih banaka, jul	23 tone
Neto kupovina, jun	51 tona
Promena na mesečnom nivou	−54 odsto
Od početka 2026. godine	~130 tona
Isti period 2025. godine	~160 tona
Kina (PBoC), jul	+20 tona (ukupno 2.366 t)
Poljska, jul	+8 tona (ukupno 640 t)
Rusija, jul	−6 tona (ukupno 2.277 t)
Prilivi u ETF fondove, jul	3 milijarde dolara
Rast ETF zaliha, jul	+23 tone (ukupno 4.068 t)
Prilivi u ETF-ove od početka godine	11 milijardi dolara (~39 tona)

Dok su banke usporavale, na njihovo mesto je stao neko drugi. U fondove koji drže fizičko zlato ušlo je u julu tri milijarde dolara, čime su prekinuta dva meseca odliva, a njihove zalihe su porasle za 23 tone — gotovo tačno onoliko koliko su kupile sve centralne banke sveta zajedno. Predvodili su fondovi iz Azije, pa evropski; Severna Amerika je i dalje u minusu. Od početka godine u ETF-ove je stiglo 11 milijardi dolara.

To je promena u tome ko drži cenu. Prošle godine i početkom ove, priča o zlatu je bila priča o državama — rekordnih 289 tona u drugom kvartalu, premeštanje rezervi, selidba holandskog zlata u London. Sada se težište pomera ka privatnom novcu, a to je bitna razlika: centralna banka kupuje po planu i ne prodaje kad cena padne, dok ETF investitor izlazi čim mu se ne dopadne kamata. Analitičari BMO-a kažu da je državna kupovina i dalje istorijski visoka i da i dalje pravi pod ispod cene, ali Svetski savet za zlato investicionu tražnju sada opisuje kao glavni motor 2026. godine.

Cena je istu tu poruku potvrdila na kraju nedelje. Zlato je bilo iznad 4.475 dolara po unci, pa je palo kad su američki podaci pokazali 162.000 novih radnih mesta u avgustu uz nezaposlenost od 4,1 odsto — brojke koje tržištu govore da Fed nema razlog da žuri sa smanjenjem kamate. Kad zlato drži investitor a ne država, ovakvi dani su osetljiviji. Ako vas zanima šta ta razlika znači za vaš novac, objasnili smo je u tekstu o fizičkom i papirnom zlatu.