Centralne banke kupile 321 tonu zlata, nakit pao 17 odsto

Centralne banke su u trećem kvartalu u rezerve dodale 321 tonu zlata, 42 odsto više nego u istom kvartalu 2025. i osam odsto više nego u prethodnom kvartalu, pokazuje kvartalni pregled potražnje koji je Svetski savet za zlato objavio 3. novembra. To je znatno iznad petogodišnjeg kvartalnog proseka od 227 tona, a od početka godine zvanični kupci su skupili 675 tona, šest odsto više nego u prvih devet meseci prošle godine.

Veći deo te kupovine se ne vidi u zvaničnim izveštajima. Prijavljeno je samo 120 tona, dok ostatak od oko 200 tona Savet procenjuje po podacima o trgovinskim tokovima — dakle skoro dve trećine kvartalne kupovine stoji na proceni, ne na objavljenom podatku. Među onima koji su se izjasnili, kineska centralna banka je prijavila 63 tone, a poljska 40, i te dve zajedno čine većinu prijavljenog.

Na drugoj strani iste tabele, visoka cena je napravila štetu. Potražnja za zlatnim nakitom pala je 17 odsto, na 313 tona, što je najslabiji treći kvartal od kada Savet vodi ovu seriju podataka, od 2000. godine; u dolarima je ipak porasla dva odsto, na 43 milijarde, jer je zlato skuplje. Kina i Indija su obe prijavile padove od oko petine ili više. Potražnja za polugama i kovanicama pala je 19 odsto, na 268 tona, najmanje u četiri godine, pri čemu su indijska i američka pale po 40 odsto, a kineska porasla sedam.

Razliku su pokrili fondovi. Berzanski fondovi sa fizičkim zlatom primili su 211 tona, posle odliva od 47 tona u prethodnom kvartalu, i time doveli ukupne zalihe na rekordnih 4.256 tona; najviše je ulazilo u evropske fondove, zatim severnoameričke i azijske. Prosečna londonska popodnevna cena u kvartalu bila je 4.262 dolara za uncu, 23 odsto više nego godinu pre i pet odsto niže nego u drugom kvartalu — treći najjači kvartalni prosek u istoriji.

Treći kvartal 2026.	Količina	Promena na godišnjem nivou
Centralne banke	321 t	+42 odsto
Berzanski fondovi	+211 t	sa odliva od 47 t u Q2
Nakit	313 t	−17 odsto
Poluge i kovanice	268 t	−19 odsto
Ukupna potražnja	1.369 t	−1 odsto
Rudnička proizvodnja	1.071 t	+3 odsto

Ukupna potražnja, uključujući i trgovanje van berzi, iznosila je 1.369 tona, jedan odsto manje nego godinu pre; od januara do septembra skupilo se 3.881 tona, gotovo tačno na prošlogodišnjem rekordu, a vrednost te potražnje je prvi put prešla 566 milijardi dolara. Rudnici su iskopali rekordnih 1.071 tonu, tri odsto više, ali je reciklaža pala osam odsto, na trogodišnji minimum, pa je ukupna ponuda na kraju bila jedan odsto manja. Za celu godinu Savet očekuje da će centralne banke kupiti najmanje koliko i 2025, dok je procenu rasta investicione potražnje smanjio sa 400 na oko 200 tona.

Izveštaj je stigao u nedelju kada se cena vratila iznad psihološke granice. Posle pobede demokrata na američkim izborima za Kongres oslabio je dolar, a za njim i prinosi na državne obveznice, pa je zlato 4. novembra imalo najveći dnevni skok od avgusta i vratilo se preko 4.100 dolara za uncu, uz nedeljni rast od oko šest odsto. Prvi otpor je zona od 4.200 do 4.220 dolara, koja cenu zaustavlja od oktobra, a oslonac je upravo vraćena granica od 4.000. I posle tog skoka zlato je oko četvrtine ispod januarskog rekorda blizu 5.600 dolara.