Rezerva bitkoina pred Kongresom: zaključana na 20 godina

Odbor za finansijske usluge Predstavničkog doma usvojio je u sredu, sa 28 glasova za i 21 protiv, zakon koji bi američku stratešku rezervu bitkoina ugradio u propise. Rezerva sada postoji samo na osnovu uredbe koju je Tramp potpisao u martu 2025, a uredbu svaki naredni predsednik može da ukine potezom pera. Ako American Reserve Modernization Act prođe ceo put, za ukidanje bi bio potreban novi zakon.

Predlog uspostavlja stratešku rezervu bitkoina i posebno skladište ostale digitalne imovine, oboje u okviru Trezora, i u njih smešta kriptovalute koje je država oduzela u krivičnim i građanskim postupcima. Bitkoin koji jednom uđe u rezervu ne sme da se proda, zameni, založi ni izloži na aukciji najmanje 20 godina. Izuzeci su uski: sudski nalog i potrebe nacionalne bezbednosti.

Stavka	Vrednost
Zakon	American Reserve Modernization Act (H.R. 8957)
Glasanje u odboru	28 za, 21 protiv
Predlagači	Nik Begič (republikanac) i Džared Golden (demokrata)
Bitkoin u rukama države	oko 324.527 BTC
Procenjena vrednost	oko 24,7 milijardi dolara
Zabrana raspolaganja	najmanje 20 godina
Rok za studiju o kupovini	180 dana

Veliki deo teksta se zapravo bavi evidencijom. Zakon traži popis svih digitalnih sredstava koja drže federalne agencije, godišnji izveštaj o dokazu rezervi i nezavisnog revizora sa kriptografskom ekspertizom koji proverava šta Trezor zaista ima, uz stalni nadzor Kancelarije za reviziju. Predlagač Nik Begič je to i naveo kao motiv: bitkoin u rukama države ne sme da leži u rascepkanom i nedoslednom čuvanju. Procena je da SAD danas drže oko 324.527 bitkoina, vrednih oko 24,7 milijardi dolara.

Ono što zakon ne radi jeste kupovina. Umesto ovlašćenja da Trezor kupuje bitkoin na tržištu, Trezor i Ministarstvo trgovine dobijaju 180 dana da naprave studiju o tome kako bi se rezerva mogla uvećati bez zaduživanja, novih poreza, budžetskog deficita ili zalaganja državne imovine. Uvedena je i opcija za savezne države: u roku od godinu dana one bi mogle da svoj bitkoin drže na odvojenim računima kod Trezora, a da zadrže vlasništvo nad njim.

Politički, ovo nije jednoglasna priča. Begič i demokrata Džared Golden predložili su zakon zajedno u maju, ali je glasanje u odboru palo strogo po stranačkoj liniji. Demokrata Bil Foster je rekao da niko zaista ne veruje da je bitkoin kritičan za američku privredu i podsetio na volatilnost. Sve to dolazi samo dan pošto je Clarity Act pao u Senatu, pa se sada dva kripto zakona kreću u suprotnim smerovima. Pred ovim je i dalje ceo Predstavnički dom, pa Senat, gde slična mera još nije prošla.

Sama ideja je pozajmljena iz sveta zlata. Rezerva se u obrazloženjima poredi sa zalihama u Fort Noksu: imovina koja se drži decenijama, ne dira se zbog trenutnih budžetskih rupa i o kojoj se redovno podnose izveštaji. Razlika je u tome što centralne banke zlato kupuju, dok bi američka rezerva bitkoina i dalje rasla samo onim što policija oduzme. Zašto države uopšte gomilaju ovakvu imovinu, objašnjeno je u tekstu o tome zašto centralne banke kupuju zlato.