Zlato se koleba oko 4.000 dolara dok eskalira kriza sa Iranom

Cena zlata provela je sredinu jula u rovovskoj borbi oko psihološke granice od 4.000 dolara po unci. Utorak je doneo nagli pad od skoro 3 odsto koji je cenu spustio ispod te granice, da bi se u sredu, posle slabijih američkih podataka o inflaciji, zlato vratilo iznad 4.000 dolara. Iza ove kolebljivosti stoje dve sile koje vuku na suprotne strane: zaoštravanje krize sa Iranom i podaci koji nagoveštavaju hlađenje inflacije.

Zašto je tenzija oborila zlato, a nije ga podigla

Na prvi pogled deluje neobično — zlato važi za „sigurno utočište”, pa bi geopolitička kriza trebalo da mu diže cenu. Ovog puta desilo se suprotno, i razlog je u nafti. Zaoštravanje oko Irana i strah da bi mogao biti ugrožen prolaz kroz moreuz Hormuz — kroz koji prolazi ogroman deo svetskog izvoza nafte — gurnuli su cenu nafte naviše, blizu mesečnog maksimuma.

Skuplja nafta znači viši pritisak na inflaciju. A ako inflacija ponovo ubrza, centralne banke imaju manje prostora da spuštaju kamate — čak raste i verovatnoća da ih zadrže višima duže. Pošto zlato ne nosi kamatu, više kamatne stope čine ga relativno manje privlačnim od, na primer, državnih obveznica. Tako je, paradoksalno, geopolitička kriza kratkoročno oslabila zlato.

Podaci o inflaciji delovali kao protivteža

Već u sredu stigla je vest sa druge strane. Američki indeks proizvođačkih cena (PPI) u junu je na mesečnom nivou pao 0,3 odsto, što je znak da se inflacioni pritisak smiruje. To je vratilo nešto nade da će američka centralna banka (Fed) imati prostora za snižavanje kamata, pa se zlato oporavilo iznad 4.000 dolara. Rast prinosa na američke obveznice istovremeno je ograničio taj oporavak.

Pokazatelj	Vrednost
Cena zlata (spot)	oko 4.000 $/oz
Pad u utorak (14. jul)	~3%
Američki PPI (jun, mesečno)	−0,3%
Nafta (WTI)	blizu mesečnog maksimuma

Šta ovo znači za malog investitora

Poruka nije u tačnoj cifri od danas, nego u mehanizmu. Cena zlata retko reaguje na jedan faktor — u ovom slučaju se geopolitika (preko nafte i inflacije) i monetarna politika sudaraju u realnom vremenu, pa otud nagli skokovi i padovi u razmaku od svega dan-dva. Za nekoga ko gradi poziciju u zlatu na duži rok, ovakve dnevne oscilacije su šum, ne signal.

Vredi imati na umu i da su projekcije cene mišljenja, ne činjenice: pojedine banke, poput ANZ-a, i dalje vide zlato znatno više do kraja godine, ali takve prognoze zavise od pretpostavki koje se lako izjalove. Umesto pogađanja dna i vrha, disciplinovan pristup — postepena kupovina i jasan horizont — obično bolje podnosi ovakve nedelje.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet.