Zlato palo šest odsto u septembru, prinosi najviši u 20 godina

Septembar se zlatu završava sa oko 4.180 dolara po unci i minusom od približno šest odsto na mesečnom nivou. Krajem prošle nedelje cena je u jednom danu pala tri odsto, na oko 4.156 dolara, što je najniži nivo od 5. avgusta. Za poređenje, sredinom avgusta unca se približavala 4.700 dolara. Posle serije rekorda kroz proleće i leto, ovo je prvi mesec u kojem je zlato vidno izgubilo korak.

Prelomni trenutak bio je 16. septembar, kada su Federalne rezerve podigle osnovnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na raspon od 3,75 do 4 odsto. To je prvo povećanje od 2023. godine, izglasano jednoglasno, iako su se samo dva meseca ranije za isti potez zalagala tri člana odbora. „Prosta je činjenica da je inflacija previsoka i da je takva predugo”, rekao je predsednik Feda Kevin Vorš na konferenciji posle odluke. Odbor je istovremeno nagovestio da bi do kraja godine moglo da usledi još jedno povećanje — što je najava sa Džekson Houla pretvorilo u sprovedenu politiku.

Ključne brojke
Cena zlata, 30. septembar	oko 4.180 dolara po unci
Promena u septembru	oko −6 odsto
Promena u trećem kvartalu	oko +4 odsto
Vrh iz avgusta	blizu 4.700 dolara
Kamatna stopa Feda	3,75–4,00 odsto
Prinos na desetogodišnju obveznicu	5,27 odsto, najviše u oko 20 godina
Srebro / platina	oko 61 i oko 1.700 dolara

Pravi pritisak, međutim, ne dolazi od same kamate nego od obveznica. Prinos na američku desetogodišnju obveznicu popeo se na 5,27 odsto, što je rast od 87 baznih poena u jednom kvartalu i najviši nivo u otprilike dve decenije; tridesetogodišnja je prešla 5,3 odsto. Realni prinosi, dakle oni umanjeni za inflaciju, na najvišem su nivou od 2008. Zlato ne donosi kamatu niti dividendu, pa svaki procenat na državnim papirima direktno poskupljuje njegovo držanje. Kad se sigurna hartija plaća pet odsto godišnje, poluga u sefu mora da opravda taj propušteni prihod.

Pad je zaustavljen tek poslednja dva dana meseca, i to podacima. Inflacija merena PCE indeksom porasla je 0,2 odsto, a američka privreda je u kvartalu ojačala 2,2 odsto — dovoljno blago da tržište smanji verovatnoću novog povećanja kamate u oktobru sa oko 71 na oko 51 odsto. Zlato je na to odskočilo, srebro se zadržalo oko 61 dolar, a platina oko 1.700. Uprkos lošem septembru, treći kvartal zlato završava u plusu od oko četiri odsto.

Druga strana priče su centralne banke, koje kupuju bez obzira na kamatu. Banka Koreje najavila je da će oko 14. decembra kupiti otprilike tonu domaćeg zlata, vrednu oko 200 milijardi vona ili 140 miliona dolara — prvu fizičku kupovinu od februara 2013, kada je kupovine prekinula posle oštrih političkih kritika zbog pada cene. U drugom kvartalu ove godine ista banka je već uložila 250 miliona dolara u zlatne ETF fondove. Sličnu logiku prati i Narodna banka Srbije sa skoro 55 tona: rezerve se grade godinama, a ne prema mesečnom grafikonu.

Prognoze se za sada razilaze i treba ih uzeti kao mišljenja, ne kao izvesnost. Favad Razakzada iz FOREX.com smatra da bi četvrti kvartal mogao da bude bolji od trećeg i vidi prvi otpor oko 4.400 dolara; Saxo Bank očekuje dalji pad zbog pritiska na likvidnost, dok Natixis do kraja godine računa na oko 4.100 dolara. Za domaćeg štediša praktična poruka je jednostavnija od svih tih brojki: dok god Fed drži kamate visoko a prinosi na obveznice rastu, zlato ima jak protivveter — i obrnuto, svaki znak da su povećanja gotova brzo mu vrati kupce.